Do posla najlakše dolaze informatičari, inženjeri građevinske struke i mašinstva, ekonomisti, građevinski radnici, lekari i medicinsko osoblje, navodi za RTS direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović. Dodaje da je u ovom periodu povećana tražnja za kuririma, dostavljačima, higijeničarima, radnicima obezbeđenja, medicinskim sestrama, negovateljicama, operaterimima na CNC mašinama, zavarivačima, negovateljicama, knjigovođama.

Zoran Martinović je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS- a naveo da je pandemija ostavila ozbiljne ekonomske potrese, ali da je Srbija prošla nešto bolje u odnosu na mnogo razvijenije zemlje i ekonomije Evrope i sveta.

„Možemo reći da smo kraj godine završili sa nekim statistikama koje su povoljne i koje nisu pokazale drastičnija odstupanja u odnosu na 2019. koja je bila ekonomski stabilna. Mi smo godinu završili sa oko 492.000 nezaposlenih na našoj evidenciji, što je bilo smanjenje u odnosu na 2019. godinu za oko tri odsto“, objašnjava Martinović.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da nije bilo otpuštanja u većem procentu u odnosu na 2019.

„Ako posmatramo broj lica koja mi registrujemo, koja koriste novčanu nadoknadu za slučaj nezaposlenosti, to su ona lica koja su evidentno izgubila posao, njih negde oko 51.000 se prijavilo od početka pandemije. I taj procenat je oko osam odsto manji u odnosu na 2019. godinu. Sve to pokazuje da mi u prošloj godini nismo imali drastične potrese. Mi ne kažemo da nije bilo otpuštanja, ali kažemo da ga nije bilo u većem procentu u odnosu na 2019“, dodaje Martinović.

Objašnjava da je u uslovima epidemije najviše pogođen sektor turizma, ugostiteljstva, saobraćaja.

„Imali smo sektore koji nisu mogli da rade u zadovoljavajućem obimu i tu je bilo otpuštanja – u turizmu, ugostiteljstvu, putničkom saobraćaju, ali mislim da će kada sve ovo prođe oni biti prvi koji će tražiti nove radnike“, ocenjuje Martinović.

Koja najbrže dolazi do posla

Na pitanje ko najlakše dolazi do posla, navodi da se Srbija ne razlikuje od drugih zemalja sveta i da je kod nas najveća potražnja za informatičarima, inženjerima građevinske struke i mašinstva, građevinskim radnicima, lekarima i medicinskim osobljem.

„Ono što se godinama traži i tražiće se sigurno su stručnjaci iz oblasti informatike, elektronike, računarstva, oni koji poseduju licence u oblasti građevine, mašinstva, medicinski i građevinski radnici“, navodi gost Jutarnjeg dnevnika.

Dodaje da je u ovom periodu povećana tražnja za kuririma, dostavljačima, higijeničarima, radnicima obezbeđenja, operaterimima na CNC mašinama, zavarivačima, negovateljicama, knjigovođama.

Ko treba da se prekvalifikuje

Na pitanje ko treba da se prekvalifikuje, gost Jutarnjeg dnevnika navodi da su to

„Mi na našoj evidenciji imamo preko 30 odsto lica koja su niskokvalifikovana ili nekvalifikovana i upravo je to kategorija koja treba da prođe kroz određene kurseve obuka i obrazovanja kako bi se uključili u proces rada i kako bi mogli da zadovolje tražnju poslodavaca“, objašnjava direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Dodaje i da veliki broj mladih koji izlazi iz procesa obrazovanja nema praktična znanja i iskustva koja poslodavci traže.

„I u tom smislu Nacionalna služba za zapošljavanje ima programe stručne prakse i Vlada je posebno kreirala program – Moja prva plata koji je namenjen mladim ljudima kako bi se obezbedila brža tranzicija iz procesa obrazovanja u proces rada“, navodi Martinović.

Kako kaže, taj proces je gotovo završen i uključilo se oko 8.500 mladih ljudi do 30 godina.

„Uglavnom srednjeg obrazovanja oko 65 odsto njih, najveći deo je u privatnom sektoru – oko 7.200, a oko 1.300 u javnom, ali samo u onim oblastima za koje smo smatrali da treba sada da ih uključimo kada je u pitanju javni sektor, a to je zdravstvena delatnost, socijalna zaštita i devastirane opštine koje svakako treba da imaju šansu jer veliki broj ljudi koji živi u tim opštinama nema mogućnost da brzo nađe zaposlenje“, navodi Martinović.