Više od 15.000 lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) uspelo je da se zaposli ili pokrene samostalan posao u periodu vanrednog stanja, dok se 9. 600 lica u tom periodu prijavilo na evidenciju NSZ sa zahtevom da ostvare novčanu naknadu jer su ostali bez posla, kažu u toj službi.

 

Dodaju da nije isključeno da je veći broj ljudi ostao bez posla, ali da oni raspolažu samo brojkama baziranim na broju zahteva koji su podneti za ostvarivanje naknade.

Direktor NSZ Zoran Martinović rekao je za Tanjug da ovi podaci o broju zaposlenih pokazuje da tržište rada nije stalo i da je je funkcionisalo i za vreme vanrednog stanja.

„Imali smo sve vreme aktivnosti i poslodavaca i nezaposlenih lica. Više od 15.000 lica sa evidencije se prijavilo na obavezno socijalno osiguranje, neki su se zaposlili, a neki registrovali obavljanje samostalne delatnost. To je značajan broj i prijatno smo iznenađeni da tržište rada nije stalo i da je funkcionisalo sve ovo vreme“, rekao je Martinović.

Ističe da se najveći broj građana zaposlio u oblasti prerađivačke industrije, zatim, ova situacija je bila šansa da posao nađu i kuriri, dostavljači robe, hrane, medicinske sestre, tehničari, informatičari…

Martinović navodi da su trgovci, naročito manji sa jedne strane „gubili“ radnike, a da su sa druge strane veći trgovinski lanci usled pojačanog posla imali i veće potrebe za zapošljavanjem.

Počev od 15. marta pa do danas, na evidenciju NSZ se javilo 9. 600 lica sa zahtevom da ostvare novčanu naknadu usled nezaposlenosti.

„To je skroman broj ljudi i ispod proseka je gledajući mesečni broj zahteva za novčanu naknadu u protekloj godini“, rekao je on.

Martinović kaže da svi oni kojima je radni odnos prestao u periodu vanrednog stanja, a nisu još uvek podneli zahtev za naknadu mogu to da učine i ovih dana jer su rokovi pomereni, odnosno mogu da se prijave u roku od mesec dana od ukidanja vanrednog stanja.

Bez posla su u periodu vanrednog stanja kaže najviše ostajali trgovci, hotelijeri, radnici u ugostiteljstvu, restoranima, kafićima, frizerskim i kozmetičkim salonima, sektoru saobraćaja…

Najveći broj njih radio je na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, ili određeno vreme.

Martinović ističe da su mere koje je Vlada Srbije opredelila kao pomoć privredi „pun pogodak“ jer je veliki broj poslodavaca odustao od toga da otpusti radnike, a neki su ih i vraćali na posao.

„Zahvaljujući tome imamo jednu stabilnost što se tiče broja ljudi koji su izgubili posao u odnosu na redovno stanje“ rekao je Martinović.

Direktor NSZ kaže i da vlada veliko interesovanje za korišćenje subvencija NSZ i da je od uvođenja vanrednog stanja do sada stiglo više od 6. 000 onlajn zahteva zahvaljući kojima će između 11. 000 i 12. 000 lica moći da bude uključeno u različite programe.

Najavio je i potpisivanje sporazuma sa predstavnicima više od 100 lokalnih samouprava za finansiranje lokalnih akcionih planova.

Martinović podseća da građani i dalje zahteve mogu podnositi onlajn ukoliko ne mogu lično, ili iz preventivnih razloga žele da izbegnu dolazak u filijalu.