Mesec dana pošto je napustio ministarsku funkciju, na kojoj je bio dve decenije, Rasim Ljajić kaže da sad ima vremena za sve one stvari koje je propuštao – bavi se strankom, piše pesme…

 

Rekao bi čovek da je u Srbiji gotovo sve moguće, sem da se neko samoinicijativno odrekne funkcije. Rasim Ljajić, lider SDPS, upravo je to uradio, i to posle 20 godina na poziciji ministra. Mesec dana će kako je raskrstio s vladom, ali i pojavljivanjem u medijima, pa se nameću pitanja šta sada radi i kako mu izgledaju dani. Ne samo da ne žali za funkcijom već, kako kaže u razgovoru za Kurir, ima vremena za sve one stvari koje je propuštao – bavi se strankom, uči engleski, piše pesme i šeta. Rečju, prodisao je.

Posvećen stranci

– Apsolutno mi ne nedostaje posao ministra. Glavni utisak mi je – kao da ministar nisam bio jedan dan. Ne znam kako, čak mi je teško da prođem pored zgrade gde sam radio, pored SIV. Imam otpor. Toliko dugo učešće u vladi je moralo da ostavi posledice, sad se osećam kao da sam prodisao – kaže Ljajić i dodaje:

– Pa i da sam 20 godina ustajao svako jutro, brijao se i stavljao kravatu, mnogo je, a ne što sam ja taj posao doživljavao emotivno i bio potpuno posvećen. Sada je svaki dan u stranci, spremaju se za stranački kongres, ali i predstojeće izbore.

– Puno novih ljudi dolazi da se učlani u stranku i to je ono što me još više motiviše da radim. Spremam kongres, koji će biti onlajn i gde neće biti predloženih kandidata, već će svi članovi moći da glasaju za koga hoće. Bira se celo rukovodstvo – predsednik, potpredsednici i Glavni odbor. Nakon toga, ide izborna skupština za Beograd. Usvojićemo i novi program, Manifest 2020, gde ćemo naznačiti ciljeve za svaku oblast za koju mislimo da je bitna. Detaljno se spremamo za izbore, koji će biti najkasnije na proleće 2022. godine – navodi Ljajić.

Komentari prolaznika

Višak slobodnog vremena mu je, dodaje, omogućio da poradi na usavršavanju stranih jezika, ali i da se posveti pisanju pesama.

– Učim engleski svaki dan, usavršavam ga. Nekad radim s profesorom kod kuće ili u stranci, nekad sam. Bavim se i fudbalskim klubom u Novom Pazaru, pomažem koliko mogu da klub opstane – kaže Ljajić i ističe:

– Uskoro ću početi da pišem kolumne za neke medije, a pišem i tekstove pesama za pevače. Sad više nego ikad u životu gledam filmove. Šetam svako veče po pet kilometara, uvek u društvu. Stavim kačket i krenem. Na pitanje da li mu ljudi dobacuju na ulici, dodaje:

– Čujem komentare: „Evo ga Rasim“, ali to je uobičajeno.